Često nam u ordinaciju dolaze pacijenti sa ovim problemom. Nama stomatolozima je lako da odmah prepoznamo kliničku sliku osobe sa bruksizmom čim sedne na stolicu, ali pacijenti sami često nisu ni svesni da pate od bruksizma jer se radi o naizgled bezazlenoj i pre svega nesvesnoj navici koja može dovesti do ozbiljnih problema. Stoga, evo par reči o tome šta je bruksizam.
Šta je bruksizam i kako se manifestuje?
Bruksizam je stručni medicinski izraz za prekomerno, forsirano škripanje (škrgutanje) i stiskanje zubima koje nije povezano sa žvakanjem hrane, a obično se javlja noću. Izaziva dugo i jako opterećenje zuba i njihovih potpornih struktura. Pravi bruksizam za posledicu ima prvo trošenje gledji zuba, pa zbog kontinuiranog trenja zuba od zub prvo dolazi do pucanja gledji zuba što dovodi do neravnih, oštrih ivica na sekutićima, dok u već poodmaklom stadijumu zubi gube svoje fine anatomske strukture, postaju zaravljeni, pa se gornji i donji zubi u zagrižaju zub-na-zub uklapaju kao “lego kockice”.
Ukoliko se osoba ne javi na vreme, u poodmaklom stadijumu, posle dugog niza godina, rezultat može da bude i gubitak više od 2/3 zuba.
Bruksizam se manifestuje kao nesvesno stiskanje zuba povezano sa snažnim pokretima donje vilice levo-desno i napred-nazad, zbog čega dolazi do škripanja i trošenja zuba trenjem (“pojedeni” zubi). Jedna studija je pokazala da ljudi tokom 8 sati sna uobičajeno ostvaruju 250 zubnih kontakata, dok ljudi koji pate od bruksizma ostvare 1 200 do 12 000. Jasno Vam je onda koliko su zubi kod bruksista pod opterećenjem u toku noći.
Jedan od glavnih uzroka je psihosomatski, tj. izazvan je stresom, napetošću, strahom ili zamorom. Danas je dokazano da je noćno škripanje zubima u srazmeri sa dnevnim emocionalnim stresom !
Današnja medicina ga ubraja u tzv. parasomnije– poremećaje udružene sa spavanjem, gde spadaju i mesečarstvo, noćni strah, košmarni snovi, noćna epilepsija, tahikardija u spavanju.
Pored bruksizma, uzrok trošenja zubnih struktura može da bude i ortodonska anomalija, neadekvatan razvoj gornje i donje vilice, što rezultira njihovom nepravilnom odnosu, zatim nepravilan položaj zuba i drugo.
Pored bruksizma, parafunkcije, odnosno poremećaji koji se javljaju u toku dana, takodje dovode do trošenja zubnih struktura.
Parafukcije su obično povezane sa teškim fizičkim naporom, mada mogu da budu i posledica grickanja noktiju, raznih predmeta (obično plastične kašičice iz kafica), kockica leda itd. i dovode takodje do trošenja zuba, samo za razliku od bruksizma, u tim slučajevima dolazi do trošenja samo pojedinačnih zuba.
Bruksizam je prilično česta pojava, posebno kod osoba starijih od 25 godina i podjednako pogađa oba pola. I deca mogu da imaju ovaj problem, mada je to kod njih prolaznog karaktera i vezano je za prehlade, infekciju uha ili alergiju i ne ostavlja nikakve posledice.
Dijagnoza i terapija
Budući da se uglavnom javlja noću, ovu pojavu ćete teško detektovati sami, uglavnom je partner taj koji Vam skreće pažnju. Ukoliko to nije slučaj, i sami ćete primetiti da se budite sa bolom u vilici i zubima ili sa čestim glavoboljama. Od simptoma još se mogu javiti: preterana osetljivost zuba pri žvakanju, ili reagovanje na toplo/hladno, bolovi u zglobovima, ušima i glavi, napetost i nervoza.
Ako osećate neki od ovih simptoma, neodložno posetite stomatologa radi postavljanja dijagnoze.
Ono sto je jos važnije, nemojte da zaboravite na redovne šestomesečne konrole, kada bilo kakav problem u ustima može da se dijagnostikuje na vreme, kako kaže nas narod “bolje sprečiti nego lečiti”.
Neophodno je da uz našu pomoć zaustavite ovu štetnu naviku, sprečite dalja oštećenja i sanirate postojeća.
Ako je bruksizam noćni problem, izradićemo Vam na osnovu Vašeg otiska, zaštitni splint, odnosno silikonski štitnik (night-guard tray) koji ćete nositi noću i tako sačuvati zube od daljeg trošenja. Ako je bruksizam nastao usled nepravilnog zagrižaja, postoji mogućnost da će Vam biti predložena odgovarajuća ortodontska terapija.
